Александра Домановић

Историјском случајношћу, до широке употребе интернета дошло је непосредно после колапса социјализма у Источној Европи. Путеви глобалне трговине умножавали су се упоредо с брзином информација. Са данашњег становишта, свет у којем су капитализам и социјализам коегзистирали повезује се с ритмом живота који је био дефинисан споријим медијима. У раду 19:30 (2010), Александра Домановић ову ситуацију посматра на основу свог искуства и историје своје родне Југославије. Наслов долази од термина у којем се емитовао вечерњи ТВ дневник, када би се у целој земљи одвајало време да се гледа та емисија.

Око 1995. године електронска денс музикa постала је популарна у бившој Југославији (нешто касније него у осталим деловима света, делом и због међународне изолације република које су ратовале) и млади су прелазили нове границе да би присуствовали журкама и играли на инструменталну, репетитивну техно музику – жанр без националних призвука.

19:30 је њен покушај да помири прошлост и садашњост. Прошле године [2009] путовала је по земљама бивше Југославији и сакупила музичке шпице и графичке најаве – секвенце које се емитују пре самог почетка вечерњег дневника. Овај њен истраживачки процес укључивао је посете телевизијским станицама, националним архивима и чак домовима људи, а резултирао је богатом колекцијом шпица, и објашњењима историјских појединости. Кад је саставила колекцију, уметница се обратила ди-џејевима и затражила од њих да користе шпице као узорке и укомпонују их у своју музику.

19:30 истиче како се природа заједничког искуства променила и уједињује два његова различита модела. Колекција дигитализованих шпица није архива, гробље за мртве крпице историје, већ активна библиотека у којој чујни делови јавне меморије добијају нови живот. Ремиксовањем и живим извођењем, старе мелодије постају слободне, као тела предата игри.
Брајан Дроикор

Александра Домановић је рођена у Новом Саду, у Југославији, а одрасла је у Словенији, у коју се 1984. године доселила са породицом. Студирала је на Архитектонском факултету у Љубљани и на Универзитету примењених уметности у Бечу. Бави се истраживањем широког спектра феномена савременог друштва, међу којима су културне технике, научни и технолошки развој, историја и култура, популарна култура и обликовање националног и културног идентитета. У последње време је самостално излагала у  Bundeskunsthalle, Бон; Институту Хенри Мур, Лидс; Музеју Бојманс Ван Бенинген, Ротердам; Галерији модерне уметности, Глазгов, Kunsthalle Базел, и др.