Чихару Шиота

„Одећа је за мене као друга кожа. Може чак бити и моћнија од коже, јер нам даје могућност да кажемо више о себи; хаљина надилази нашу боју коже и националност. И док нас прати у свакодневном животу, хаљина акумулише сећања која скупљамо из дана у дан. У центру ове испреплетане структуре је физичко присуство тих створених успомена, колективно постојање у одсуству. Црни конац нас одваја од физичког присуства, али, истовремено, та структура омогућава стварање новог простора. Нагомилавање слојева исеченог, уплетеног и замршеног конца ствара цео свемир ограничен на овај уоквирени простор.

Коришћење мрежа је нешто што ми омогућава да истражујем дах и простор као линију на слици. Нагомилавањем црног конца формира се површина и онда могу да стварам неограничене просторе који се постепено шире у свемир. Када постане немогуће оком пратити нит или уметнички рад, почињем да осећам да је он завршен. Упорно додавање слоја на слој даје дубоку црну. Верујем да се у раду истина појављује у тренутку кад га више не можете видети оком.“

Суочавајући се са основним човековим проблемима – живота и смрти – у својим великим инсталацијама у којима користи различите технике, укључујући вајарске елементе, фотографију и видео, Шиота тражи одговоре на питања као што су „Шта значи бити жив?“ и „Шта је постојање?“. 

Чихару Шиота је излагала у Музеју модерне уметности (MoMA PS1), Њујорк; Музеју Мори, Токио; Националном музеју уметности, Осака; Галерији Мезон руж, Париз; Музеју Кочи, Јапан; галеријама Фрер и Саклер, Вашингтон; Институту Кунстзамлунг Северна Рајна Вестфалија, Диселдорф, Немачка, и другим музејима и галеријама. Поред Бијенала у Венецији 2015. године, учествовала је и на Сиднејском бијеналу, Аичијском тријеналу, Јапан; Бијеналу у Квангџуу, Јужна Кореја и Тријеналу у Јокохами, Јапан.