ДАВИД МАЉКОВИЋ

Маљковићев рад истражује ковност колективног и индивидуалног искуства времена и простора. Уметник посматрачима поклања радове који стварају свој сопствени простор, време и историју, а истовремено наговештава одговоре на неизвесност недокучиве будућности. Тако се често игра могућностима које пружају медији који су му при руци, правећи радове са већом и интуитивном употребом материјала.

Маљковић користи метод колажа и самореференцијалност – (поново) користи своје раније радове као сировине, како би постигао висок ниво сложености. Изложба се врти око мреже суптилних знакова, фрагмената, трансформација, метаморфоза и референци.

Постоји ту извесни паралелизам којим се прилази простору свакодневне рутине и уметничкој пракси. То се види на дводимензионалној површини где фотографија служи као позадина за фину мрежу цртежа на површини. Те линије подсећају на различите метаморфозе рада уметника. Међупростор између ове две супротне стварности ствара тему.

Маљковићеви нови објекти прате суптилни наратив колажа, мада не увек очигледно. Логика изложбе се тако наставља у раду објекта који такође омета слику и деконструише претпостављени наратив. Овде интимни простор одбацује своју сопствену атмосферу, а у својој деконструкцији постаје хибридни артефакт у којем се омогућавају нова искуства.

Из текста: Давид Маљковић – Самостална изложба, Галерија Dvir, Тел Авив, 2017.

Новије самосталне изложбе Давида Маљковића (избор): Ретроспектива по договору Галерија Нова; ХДД (Хрватско дизајнерско друштво); уметников атеље и биоскоп Тушканац, Хрватски филмски савез – у Загребу (2015): Опет и опет, Музеј савремене уметности Метелкова, Љубљана (2016); Извори у ваздуху, Van Abbemuseum, Ајндховен, Холандија (2012), Балтички центар за савремену уметност, Гејтсхед, Велика Британија, и GAMeC, Бергамо, Италија (2013). Излагао је самостално или са још једним уметником у Музеју савремене уметности Пале де Токио; у Музеју Kunstmuseum, Ст. Гален, Швајцарска; Центру за савремену уметност, Вилњус, Литванија; Kunsthalle Basel, Базел (са Латифом Ешакш); Центру за скулптуру, Њујорк (са Луси Скер); Згради бечке Сецесије, Беч; Музеју краљице Софије, Мадрид; Kunstverein, Хамбург; и МоМА PS1, Њујорк. Учествовао је на 11. бијеналу у Квангџуу, 56. Венецијанском бијеналу и 29. Бијеналу у Сао Паулу.