Жан-Жак Лебел

Венерини аватари – видео-инсталација Жан-Жака Лебела (2007), на четири велика екрана постављена у форми отворене коцке, бави се директно, но на ироничан начин, озбиљним питањем jе ли жена у суштини форма (облик), чиме ће само узрујати идиоте: Антрополози се тиме већ одавно баве, полазећи од загонетке шта то има код жене што буди сексуалну жељу, те упућују на облик задњице и, потом, на обрис груди. Мајстори сатире Макс и Дејв Флajшер на то су питање дали одговор осмисливши онај шармантни и изазовни женски лик из цртаног филма – Бети Буп. А зар „женско тело (облик/форма)“ није вечита тема? Лебелов филм нуди маестралан и раздраган компендијум женских фигура. Ипак, то чини непретенциозно, a говори нам далеко више од значајног намигивања и подгуркивања. Представљена различитим стиловима, различитим начином изражавања, и с различитим степеном инспирације, женa као жена вечито опстаје.
Алан Флешер

Жан-Жак Лебел имао је врло рано, у Њујорку, три сусрета од пресудне важности: са Били Холидеј, Марселом Дишаном и Андреом Бретоном. Његова прва изложба одржана је у Фиренци, 1955. године, у Галерији Нумеро. Након турбулентног периода са надреалистима, излагао је у Милану захваљујући Артуру Шварцу, затим захваљујући Ирис Клерт и Симон Колине, у Паризу, те у великом броју музеја и галерија широм света. Године 1966. превео је на француски и објавио песме својих пријатеља, између осталих, Алена Гинзберга, Лоренса Ферлингетија, Грегорија Корса, Мајкла Маклура, Дијане ди Прима, у књизи Поезија бит генерације. У Паризу, Венецији и Милану је, 1960. и 1961, организовао Антипроцес, путујућу међународну манифестацију и изложбу; окупио је око шездесет уметника који су протестовали против рата у Алжиру и тортуре над политичким затвореницима. Године 1964. основао је Фестивал слободног изражавања, а 1979. Међународни фестивал Полифоникс за ликовне уметнике, песнике, филмске посленике и музичаре из неколико десетина земаља. Жан-Жак Лебел је поново почео да излаже властите радове у великом броју галерија и музеја у Европи, САД и Јапану. Недавно је имао ретроспективну изложбу у Музеју модерне уметности у Сент Етјену (2012), MAMCO у Женеви (2013) и ЗКМ у Карлсруеу (2014). Његова нова самостална изложба постављена је у Националном музеју модерне уметности, Центар Жорж Помпиду маја 2018. Дела Жан-Жак Лебела налазе се у многим музејима, међу којима су Центар Жорж Помпиду; Национални музеј модерне уметности града Париза, Национална галерија модерне уметности, Рим; Музеј Лудвиг, Будимпешта; Израелски музеј, Јерусалим (колекција Артура Шварца); Музеј Vostell, Малпартида, Музеј Колекције Берардо, Лисабон; MACBA – Музеј савремене уметности Барселона; Музеј Ликовних уметности, Монтреал; Галерија Grey Art, Њујорк; Музеј ликовних уметности у Нанту.