КАЗУМИ НАКАМУРА

„Птица у свом постојању је серија слика о лету у свим бићима. „Бити“ значи „летети“; само оно што може да лети постоји. Чак и стене на врху планине попуцају током десетина хиљада година и падају низ гребене. Лет је сила гравитације; птице које лете наниже у планинама. Лет је трансформација. И само друштво, као и сви ентитети у њему, без обзира на то ком правцу стреме, живе као лет. Зар не бисмо изгубили сваку наду да своју смрт не сматрамо једним обликом лета? Моја првобитна идеја, пре промене наслова у Птица у свом постојању, била је Туга непорицања постојања.

Два рада из серије Птица у свом постојању се веома разликују. Већи, с пуно боје, ствара расположење отворености и осветљености, чини да се осећате срећнима или охрабренима. Други, мрачног изгледа, изазива осећање конфузије и обесхрабрености. Он призива тамну страну света, ону која вуче надоле, руши, дезинтегрише; или опаке крештаве птице које лете изнад мртвих војника или животиња; или птице које се спуштају да би прорекле нашу злу судбину.

Серија Птице бави се двема димензијама стварности: добрим и злом, док се слике из серије Срушена пустињачка испосница баве судбинама које нису испале онако како су одређене; оне су ехо природних катaстрофа које су задесиле Јапан, као што су земљотрес Велики Ханшин-Аваџи 1995. године или земљотрес и цунами у Тохокуу 2011. Дијагонална композиција са помереном равнотежом, косе структуре ових радова удаљавају нас од сваког осећања мирноће и смирености. Неусклађеност боја изазива нелагоду.

Разлика између слика „птица“ и слика серије Срушена пустињачка испосница као да је разлика између духовног и вештачког у животу. Али и једне и друге су потпуно уплетене у стварни свет који покушавамо да контролишемо; ипак, он на крају заврши потпуно неконтролисан, што доводи до дисонанце.” 

Казуми Накамура је магистрирао на Универзитету уметности у Токију, у класи Кођија Енокуре, представника концептуалне школе и покрета Моно-ха („Школа ствари“). Ступио је на уметничку сцену 80-тих година прошлог века, привукавши пажњу својим “Y” сликама, експресионистичким радовима у којима је користио облик „Y“ као мотив. Након тога дошла је Дијагонална мрежа, Отворено С, Распон разлике – Уништено склониште, Срушена пустињачка испосница, Саисоро, Шокусочо (Феникс) и друге серије. Неуморно и динамично истражује значење сликовног простора; до сад је произвео више од 1300 слика. У Јапану се сматра једним од најрепрезентативнијих сликара у земљи, имао је много самосталних и колективних изложби, а неколико слика му се налази у колекцијама најзначајнијих јапанских музеја. Учествовао је на колективним изложбама и изван Јапана: Europaria Japan ’89 (1989) и Јапанска уметност данас (1990–91), изложби која је обишла Северну Европу. У новије време често излаже у Источној Азији, нарочито у Кини и Кореји; објавио је књигу теоријских есеја о сликарству, Филтрирано светло: Накамура Казуми, антологија, Reifu Shobo, 2007.