КОРАКРИТ АРУНАНОНДЧАИ

„Да ли ћете наћи лепоту у овом мору података?“ – пита Арунанондчаи, на тајландском, у видео-раду „оставили смо то само за вас“. Као и у претходна три видео-рада из своје серије Сликање са историјом у соби пуној људи са смешним именима, уметник користи хипнотичку размену писмених порука са дрон-духом Чантријем, који говори на француском, гласом његове мајке, професорке језика. Та писма су омаж филмском есеју Криса Маркера Без сунца (1983), али и Хичкоковој Вртоглавици (1958), којој је пак Маркеров филм омаж. Оба се подједнако усредсређују на потребу да се обнови, поново доживи, врати – да се успостави интимност са оним што измиче и, тиме, има власт над нама.
Ени Годфри Лармон (Из текста о раду Са историјом у соби пуној људи са смешним именима 4)

Радионици за мир / Пановa смрт
Серија витринских скулптура направљених на врху једне архитектонске макете седишта Уједињених нација у Њујорку произашла је из неколико уметникових посета локацији УН, где је  истраживао и снимао материјал за видео-рад Са историјом у соби пуној људи са смешним именима 4. Изложени су различити „поклони УН-у“. Витрине делимично функционишу као замишљени поклон и архитектонски предлог за УН који повезује УН, друштвени уговор међу различитим народима света, са отеловљењем грчког бога Пана, коренске речи за „панику“.

Програмирано је да кугле од дуваног стакла нестају с алгоритмом који се заснива на „дисању“, дисању које се користи за стварање ритма видеа, истом оном које је и суштина песме коју Пан свира на својој фрули: песме панике која дозвољава свести о себи и стању медитације да пронађу свест у вртоглавици света. 

Коракрит Арунанондчаи је студирао је на Школи за дизајн Роуд Ајланда, а магистрирао ликовну уметност на Универзитету Коламбија пре две године. Имао је самосталне изложбе у галерији CLEARING; MoMa PS1, Њујорк; Центру за савремену уметност Ullens, Пекинг; Музеју S.M.A.K., Гент; Музеју модерне и савремене уметности (Museion), Болцано, и Музеју KIASMA, Хелсинки. Излагао је и на колективним изложбама у Институту за савремену уметност, Лондон; Центру за скулптуру, Њујорк, и Фондацији Сандрето Ре Ребауденго, Торино. Учествовао је и на 9. Берлинском бијеналу и 20. Бијеналу у Сиднеју.