ДОНА КУКАМА

„Тренутно радим на историјском приручнику чија се поглавља „одвијају“ на различитим локацијама широм света. Свако поглавље представља сајт-специфик одговор на прошла, садашња и будућа интересовања не само за оно што је историја избрисала, већ и за тренутке у историји које би можда требало преиспитати. Форма ове књиге није ограничена на увезане странице са исписаним текстом. Она се креће између причања прича, јавног саопштавања, буке, споменика и предложених начина постојања. У претходних тринаест поглавља углавном се поново посећују места насиља (физички/дискурзивно, лично/јавно) усмереног на маргинализоване групе и које те групе трпе. За београдски бијенале ћу произвести поглавље које мапира, преко отпорних биљака, архитектонске ожиљке који су остављени на Београду након што је град кроз историју уништаван 44 пута. Сајт-специфик рад ће настати у току кратког истраживања које ће трајати до Бијенала. Општа намера књиге није да се поново проживи прошлост, већ да се оставе празнине за „повратке“ у садашњост; празнине које добијају грађу из прошлости и омогућавају контрадикторне будућности.“

Дона Кукама је интердисциплинарна уметница која црпи материјал за своје радове у истраживачким процесима заснованим на перформансу. Њен рад се опире установљеним „начинима рада“; често представља институције, поглавља књиге, споменике или историјске архиве који су подједнако реални и фиктивни. Перформансом, видеом, звуком, текстовима и не-споменицима, њен рад преиспитује начин на који се причају историје и граде вредносни системи; често се опирући утврђеним „начинима рада“.

Кукама је реализовала своје перформансе у Јужноафричкој националној галерији у Кејптауну; Музеју савремене уметности у Антверпену; Новом музеју у Њујорку; учествовала је на 12. Бијеналу у Лиону; 6. Московском бијеналу савремене уметности; 32. Бијеналу у Сао Паулу. Недавно је, са малом групом уметника, позвана да покрене јавни програм 10. Берлинског бијенала; у оквиру јужноафричког павиљона, излагала је на 55. Венецијанском бијеналу. Кукама је члан Центра за реконструкцију историје (CHR – основан 2010. умро 2012. насељен духовима 2013. истерани духови 2014. Музеификован 2017).