ДУШАН ОТАШЕВИЋ

Оташевићев предоминантни радни метод је прерађивање („прерађевине Оташевић“): неуметничких материјала, популарних урбаних предмета, „којештарија свакодневног живота“, политичких икона, представа које припадају локалној или интернационалној популарној и свакодневној култури, медијских клишеа, иконографских, жанровских, стилских референци из традиционалне и модерне уметности, и то углавном оне које је популарна култура присвојила, прерадила и интегрисала у себе, те културних стереотипова („Свуда око нас је присутан толики број идеја, тако да нема ничег новог. Ја само користим оне постојеће па их прерадим.“ Душан Оташевић, 1994). Њихово присвајање у Оташевићевом раду никада није једноставно и дословно цитирање, било да је због тога што је „оригинал“ пуштен да циркулише у метонимијском и/или алегоријском моделовању, мењању и умножавању значења те постаје истина за себе (ближе Бодријаровом схватању симулакрумa), било зато што је „оригинал“ комплетно измишљен по узору на постојеће примере и подметнут у тај свет, нешто попут оригинала без оригинала, камуфлиран међу неупитним историјским чињеницама (ближе Делезовом схватању симулакрума). …
Јасмина Чубрило

Душан Оташевић је завршио Академију ликовних уметности (данас Факултет ликовних уметности) у Београду 1966. године у класи проф. Љубице Цуце Сокић. Од 1965. приредио је близу педесет самосталних изложби и учествовао на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству, на којима је представио радове у различитим медијима (слике, објекте, инсталације, цртеже, графике, колаже). Од почетка седамдесетих изводи сценографије за позоришне представе. Члан је УЛУС-а од 1967. године. Предавао је на Академији лепих уметности у Београду од 2000. до 2006. године. Дописни је члан Српске академије наука и уметности од 2003, а редовни од 2009. године. Од 2011. обавља дужност управника Галерије Српске академије наука и уметности.