ВАДИМ ФИШКИН

Словеначки уметник Вадим Фишкин, рођен у Русији, ради у јединственој постконцептуалистичкој традицији, тесно повезаној са технологијом и новим научним достигнућима. Но интересовање за технологију и науку није директан резултат ангажмана у тим областима већ пре нуспроизвод онога што нам те области могу рећи о нама и о вечним питањима – тражења вере и значења, као и осећаја узалудности за који се зна да прати такве човекове подухвате. Заиста, Фишкин технологији додељује компактну наративну и алегоријску моћ, да не помињемо апсурдну и жестоку поезију.

Иако Фишкин прихвата узалудност технологије, стављајући у први план апсурдност човекових жеља и амбиција које је анимирају, он то чини са оштрим и театралним хумором, на крају је натапа искупљујућом лакоћом.

Из текста Криса Шарпа Вадим Фишкин

Вадим Фишкин је студирао на Московском институту за архитектуру, где је дипломирао 1986. године. Фишкин углавном истражује науку и њене методе, јер користи достигнућа технологије у, у суштини, поетске сврхе, а многе његове инсталације, скулптуре, фотографије и цртежи прожети су његовим препознатљивим смислом за хумор. Представио се на бројним групним и самосталним изложбама: четири бијенала у Венецији (1995, 2003, 2005, 2017); 1. Бијенале у Валенсији; Манифеста 1, Ротердам; 3. Истанбулски бијенале; 8. Балтички тријенале међународне уметности, Вилњус; ева +, Лимерик; Казино Луксембург, Луксембург; Сецесија, Беч; Национална галерија Jeu de Paume, Париз; FRAC Lorraine, Мец; Модерна галерија, Љубљана; Галерија Грегор Поднар, Љубљана; Галерија Шкуц, Љубљана; Центар за савремену уметност, Москва; Галерија за савремену уметност GFZK, Лајпциг; Дом Мартина Гропијуса, Берлин; Künstlerhaus Bethanien, Берлин; Palazzo dellа Ragione, Милано; Фондација BAWAG, Беч; ЗКМ, Центар за уметност и медије, Карлсруе; Музеј савремене уметности, MACRO, Рим; Музеј Изабела Стјуарт Гарднер, Бостон; Центар за цртеж, Њујорк; 9. Шангајски бијенале, Шангај.